Дан планете Земље - под слоганом “Лице климатских промјена“

Ове године UNEP је изабрао Босну и Херцеговину и Сарајево као централно мјесто за обиљежавање Свјетског дана заштите животне средине/околине, за регион Европа, док ће се централна свјетска прослава дана околине одржати у Републици Монголији у њеном главном граду Улан Батору.

И ове године, 22 априла обиљежава се Дан планете земље. У свијету ће бити пропраћен многим манифестацијама, од садње дрвећа, до чишћења разних “ћошкова” Планете, те ће се кроз различите активности владиног, невладиног сектора и цивилног друштва говорити и радити за планету. У ствари, људи то раде за себе и ради себе. Да није људи на планети би владала једна природна равнотежа која не би захтијевала обиљежавање било којег дана, али људи су ти који нарушавају хармонију и подстојећи природни склад, па одговарајућим активностима требају да заштите природно окружење и учине капацитете планете довољним да прихвате све испусте и емисије како стакленичних, тако и других гасова које емитују. На тај начин се жели помоћи људима да поново успоставе контакт са природом, да преиспитају свој однос у погледу загађења, енормном трошењу енергената, необновљивих ресурса, радиоактивности и сталним акцидентима које људи производе, као и о другим околинским питањима. Први пут је Дан планете Земље обиљежен 1970-те године, на иницијативу америчког сенатора Gazlonda Nelsona, када су одржани масовни протести са циљем да се скрене пажња и почне са заштитом околине. Већ 1990-те године протести окупљају преко 200 милиона људи широм свијета, који су препознали даје заштита околине коначно постала предметом јавне бриге. Покрет стално расте, обиљежавања више нису протести, већ збир активности и акција које нас учвршћују у настојањима и увјерењима да заштитом околине и планете земље штитимо нас и живот на земљи, а овај дан је прилика дасе скрене посебна пажња на опасности којима угрожавамо планету. Као и сваке године до сад, тако и ове године, манифестације се одржавају широм планте Земље и у свим државама свијета под слоганом “The Face of Climate Changes – Лице климатских промјена”. Ове године се манифестација организује већ по 43-ћи пут.

И овај пута смо у прилици да истакнемо неке од активности које је МСТЕО БИХ успјешно урадило. Једна од најважнијих активности које су представници околине у Босни и Херцеговини урадили је давање одговора на 129 питања Европске уније а које су без посебне припреме, било какве обуке, издвојених средстава и подршке страних експерата, иако се то тражило, завршили на вријеме. Босна и Херцеговина је ратификовала Конвенцију Економске комисије Уједињених нација за Европу (UNECE) о прекограничним ефектима индустријских хаварија – TEIA конвенција[1]. Почела је имплементација пројекта “Активности за омогућавању правовременог дјеловања при спроовођењу Штокхолмске конвенције о постојаним органским загађивачима (POP’s-има), који ће омогућити Босни и Херцеговини испуњавање обавеза насталим ратификацијом конвенције и испуњавању дијела обавеза у области хемикалија. У оквиру SIDA програма “ Општински програм управљања отпадом у БиХ” завршена су 33 Општинска плана управљања отпадом за регије: Зеница(10); Бијељина (3); Приједор (5); Неретва (7) и Зворник (8), у складу са Директивом WFD 2008/98/EZ транспонираном у ентитетским Законима о управљању отпадом. Одобрен је пројекат HPMP (HCFC phase-out Management Plan)- План искључивања из употребе HCFC-а који су материје које оштећују озонски омотач, а такође имају висок потенцијал глобалног загријавања-GWP. У септембру 2013. године завршиће се пројекат вриједан 3,4 милиона УСД (грант средства) финансиран од стране GEF-а “Заштићена шумска и планинска подручја”, код којег је један од напредака прављење и усвајање Црвене листе у оба ентиета, те повећање укупне површине заштићене територије БиХ са претходних 0,55% на 3%. Имплементациона агенција је Свјетска банка.

Од стране GEF секретаријата одобрена су средства у износу од 6,13 милиона УСД за мултифокални Пројекат “Одрживо управљење шумама и крајолицима”, а везан је за климатске, промјене, биодиверзите и деградацију земљишта. Предвиђено је да почетак имплементације пројекта крене од јануара 2014. године. Имплементациoна агенција је Свјетска банка. У припреми за одобравање гранта од стране GEF-а 1,6 милиона УСД је и пројекат NCSA II под називом “Развој капацитета за интегрисање глобалних околинских захтјева у околинске политике и доношење одлука у Босни и Херцеговини” Capacity Development For the Integration of Global Environmental Commitments into National Policies and Development Decisions Making in Bosnia and Herzegovina”, у којем ће се поред институционалних јачања успјети набавити и 3 станице за праћење стања и оцјену квалитета ваздуха у Босни у Херцеговини. Урађен је и нацрт Другог националног извјештаја о климатским промјенама (SNC) у којем је обрађен период емисија стакленичких гасова до 2001 године, те припремљен приједлог за израду трећег националног извјештаја о климатским промјенама. SNC је спреман на слање ради усвајања на Савјету министара БиХ. Поред SNC-а завршена је и Стратегија прилагођавања на климатске промјене и нискокарбонског развоја за Босну и Херцеговину, која ће бити прослијеђена на СМ ради прихватања. С обзиром на обавезу двогодишњег извјештавања о емисијама стакленичких гасова у сарадњи са UNDP-ом дат је приједлог за израду овога извјештаја, као и захтјев за финансирање, те ће се по истом затражити финансијска подршка GEF-а, на што Босна и Херцеговина има право. Почела је са радом међудржавна радна група за за праћење стања ваздуха на подручју Славонског Брода и Брода у Босни и Херцеговини, те су тим поводом одржана 2 састанка. У припреми је и Споразум о сарадњи СМ БиХ и Владе Републике Хрватске у области заштите околине, што је у складу са закључима састанака министара надлежних за околину/животну средину из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Направљен је и нацрт Извјештај о стању околине који је рађен под фацилитацијом UNEP-a (State of Environment Report – SoER, а имплементиран је у склопу MDG-F Програма за околину и климатске промјене под називом „Стандардизација управљања околином: Повезивање локалних и државних иницијатива у Босни и Херцеговини“, у сарадњи са државним и ентитетским институцијама одговорим за околинску политику. Резултујући Извјештај је прва свеобухватна и интегрисана процјена стања околине у нашој земљи, реализована кроз низ консултација за експертима и стручним институцијама. 

Ове године UNEP је изабрао Босну и Херцеговину и Сарајево као централно мјесто за обиљежавање Свјетског дана заштите животне средине/околине, за регион Европа, док ће се централна свјетска прослава дана околине одржати у Републици Монголији у њеном главном граду Улан Батору.