„СВЈЕТСКИ ДАН ВОДА, 22. МАРТ“

Сарајево, 22.03.2018. године – Генерална скупштина Уједињених нација је прогласила 22. март Свјетским даном вода. На овај дан се покушава усмјерити пажња на глобално важна питања одрживог управљања водним ресурсима. Овогодишњим обиљежавањем Свјетског дана вода указује на важност и улогу природе у суочавању са тренутним и будућим изазовима везаним за управљање водним ресурсима. Мото обиљежавања Свјетског дана вода 2018. године је “Природа за воду – Nature for Water”.

Због интезивног раста популације, економског развоја и промјене начина кориштења вода годишњи пораст потражње за водом на глобалном нивоу износи 1% и исти ће бити настављен у наредним деценијама. Додатно, климатске промјене утичу на промјену у хидролошком циклусу кружења воде на земљи, а као резултат суочаваомо се са чешћим екстремним хидролошким догађајима (поплаве и суше). Процјена је да се тренутно половина свјетске популације суочава са недостаком воде у трајању од минимално мјесец дана годишње.

Квалитет вода на глобалном нивоу се и даље смањује, што је посебна карактеристика за економски неразвијене и средње развијене земље. Највећи притисак на воде представља загађење нутритијентима и опасним материјама, а као директна посљедица неодговорајућег управљања отпадним водама.  

Иако је 30% земљишта на глобалном нивоу пошумљено, двије трећине од овога се сматрају деградираним. Деградација земљишта има негативан утицај на циклус кружења воде на земљи  исказан кроз већи степен испаравања, повећано површинско отицање вода и повећање ерозије, а што резултира промјеном хидрологије и негативним утицајима на локалном, регионалном и глобалном нивоу.

Суочавање са наведеним изазовима је могуће је кроз примјену конвенционалних рјешења и физичку изградњу инфраструктуре, али и кроз примјену тзв. „зелене инфраструктуре“ (Натуре Басед Солутионс – НБС). У неким случајевима примјена НБС нема алтернативу као нпр. борба против деградације земљишта и дезертификације. У пракси су најчешће у примјени комбинована рјешења у којима концепт „зелене инфраструктуре“ унапријеђује вриједности физичке инфраструктуре. Оваква рјешења могу помоћи у смањењу загађења из сектора пољопривреде, урбаних подручја, па чак и из индустријских постројења у зависности од врсте загађења, као и на смањење штета и губитака од поплава и суша. Рјешења базирана на примјени „зелене инфраструктуре“ подразумјевају значајно унапријеђење међусекторске сарадње, институционални развој, унапријеђење знања, измјену традиционалног начина планирања и сл.  

БиХ спада у ред богатијих земља у Еуропи по количини расположиве воде за пиће. Међутим, количина загађења које долази од урбаних и индустријских отпадних вода, примјењене праксе у пољопривредној производњи, прекомјерно захватање подземних вода, начин кориштења вода, као и евидентни утицај климатских промјена представљају највеће изазове за очување и унапријеђење постојећег стања вода у БиХ.    

Институције у БиХ активно раде на провођењу законских, планских, институционалних и инфраструктурних мјера с циљем достизања доброг еколошког статуса вода у БиХ. Активности се симултано проводе у БиХ и на регионалном нивоу кроз различите формате сарадње, а с циљем испуњавања постављених обавеза, као што су Циљеви одрживог развоја до 2030. године, Споразум о стабилизацији и придруживању и сл.

У додатку на већ постојеће Стратегије интегралног управљања водама Савјет министара БиХ је усвојио Стратегију усклађивања прописа правној стечевини ЕУ у области заштите животне средине БиХ. У складу са постојећим законима и Оквирном директивом о водама, Влада Републике Српске и Влада Брчко дистрикта БиХ су већ усвојиле одговарајуће Планове управљања водним подручјима док је процедура усвајања ових докумената у Федерацији БиХ у завршној фази. Осим наведеног, у току су активности на имплементацји више пројеката посвећених јачању техничких капацитета надлежних институција, изградњи инфраструктуре и постизању дугорочне одрживости у сектору.

За даљи развој у сектору вода у БиХ у наредном периоду је неопходно наставити активности на имплементацији стратешких и планских докуманата, унапријеђењу правног оквира и постизању врло високог степена усаглашености са релевантним законодавством ЕУ, обезбјеђење додатних екстерних извора финансирања, јачању међусекторске и регионалне сарадње као и јачању сарадње на цивилним друштвом.