Замјеница министра Ловрић на презентацији спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом за 2020. годину

Замјеница министра спољне трговине и економских односа БиХ Љиљана Ловрић присуствовала је презентацији спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом за 2020. годину, у организацији Спољнотрговинске коморе БиХ. 

Том приликом рекла је да је међународно пословање, односно извоз роба и услуга на међународно тржиште, изузетно важно за привредни раст и развој. Како је навела оно што је недостатак транзиционих привреда јесте уситњена производња, недовољни производни капацитети, тежи приступ капиталу, трансферу нових технологија и знања и сл.

"Конкурентност представља један од најважнијих предуслова везаних за међународну размјену и због тога је јачање конкурентности основни стратешки правац којим се може ићи и којим се осигурава развој привреде и раст извоза. Посљедњих 25 година у Босни и Херцеговини имамо константан дефицит, генерално гледано, у спољнотрговинској размјени, наравно у протеклој пандемијској години дефицит је око 20% мањи, али то су разлози више силе који заправо нису стварни него су резултат тренутка. Да би се повећао извоз, односно као подршка извозу потребно је спровести реформе, прије свега мислим на усклађивање законодавства и стандарда те јачати конкурентност", нагласила је Ловрић.

Она је навела да је међународна трговина један од кључних фактора развоја сваке земље и да чланство у међународним трговинским асоцијацијама треба бити главни спољнополитички циљ босанскохерцеговачке привреде.

"Ту првенствено мислим на Свјетску трговинску организацију и Европску унију – имајући у виду да је и сам Споразум о стабилизацији и придруживању првенствено трговински споразум. Управо је спољнотрговинска политика неке земље у највећој мјери одређена чланством те земље у тим и сличним асоцијацијама јер се тиме и држава обавезује на заједничку трговинску политику", навела је Ловрић.

Чланством у мултилатералним трговинским асоцијацијама се постаје дијелом јединственог тржишта у којима нема царинских и нецаринских препрека, смањени су прекогранични трошкови пословања, повећава се конкуренција, а домаћим привредницима омогућен је слободан приступ тржишту са далеко већим броју потрошача, а на располагању су нам заштитни механизми као и свакој другој чланици појединачно.

"Када је Босна и Херцеговина постала чланица CEFTA-е, сада већ давне 2007. године, то је тада требала бити „степеница“ за постизање пуноправног чланства у Европској унији и приступ тржишту од 500 милиона људи, као и тржиштима са којим Европска унија има склопљене трговинске споразуме", казала је Ловрић.

Све земље које су се до сада прикључиле Европској унији имале су позитивне ефекте на вањску трговину. Срж Европске уније чини четири стуба – слободе кретања: робе, услуга, људи и капитала.

Такође, чланство у Свјетској трговинској организацији омогућава приступ тржишту роба и услуга свих чланица по начелима најповлашћеније нације и уз позната правила.

"На Самиту у Софији, у новембру 2020., подржано је, уз пуну подршку Европске уније, проширење иницијативе зелених трака и зелених коридора на граничне прелазе са сусједним државама чланицама ЕУ-а", подсјетила је Ловрић.

У укупном обиму спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине Европска унија учествује са 65,3%, затим земље потписнице Споразума „ЦЕФТА-а региона“ са 14,0%, док остале земље, треће, са 20,7%. Анализирајући покривеност увоза извозом, генерално и појединачно, најбољи индикатори су са Европском унијом.

"Из свега наведеног закључују се како будућност Босне и Херцеговине јесте и треба бити Европска унија. Декларативна опредјељења једноставно требају постати прошлост и оно на чему сви заједно требамо радити јесте испуњење захтјева који су пред нас постављени али нису и немогући за испунити, без обзира на све наше специфичности, да не кажем разлике и неслагања. Само као чланица Европске уније, Босна и Херцеговина може имати конкурентну привреду које  ће осигурати раст извоза, смањење дефицита и у коначници раст БДП-а, а то значи бољи живот за све нас", закључила је Ловрић.