Уговор о успостављању Енергетске заједнице
Захтјеви ЕУ и међународне обавезе БиХ у подручју енергетског сектора садржане су у највећој мјери у одредбама Уговора о успостављању Енергетске заједнице (Одлука о ратифицирању Уговора о успостављању Енергетске заједнице, "Службени гласник БиХ – Међународни уговори", број 9/06).
Учествовање на регионалном електроенергијском тржишту, Босна и Херцеговина започела је ангажманом у Атинском процесу о регионалном енергијском тржишту у југоисточној Европи, односно потписивањем два Меморандума о разумијевању о регионалном тржишту енергије у југоисточној Европи и његовој интеграцији у унутрашње тржиште 2002. и 2003. године. Након вишегодишњих припрема 25. октобра 2005. године у Атини је потписан први мултилатерални и правно обавезујући међународни уговор на подручју југоисточне Европе – Уговор о успостављању Енергетске заједнице.
Уговор о упостављању Енергетске заједнице је ступио на снагу 1. јула 2006. године. Он омогућава креирање највећег интерног тржишта за електричну енергију и гас на свијету, у којем ефективно учествује Европска унија са једне стране и сљедећих осам Уговорних страна: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово*, Македонија, Молдавија, Србија и Украјина.
У складу са израженим интересом, у раду тијела Енергетске заједнице учествују: Аустрија, Бугарска, Чешка, Француска, Финска, Грчка, Хрватска, Италија, Кипар, Литванија, Мађарска, Холандија, Њемачка, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Шведска и Уједињено Краљевство. Ових 19 тзв. земаља учесница из Европске уније директно учествују у раду тијела Енергетске заједнице, а њихове позиције приликом гласања изражава Европска комисија. Статус посматрача у тијелима Енергетске заједнице имају Арменија, Грузија, Норвешка и Турска.
Основни циљеви Енергетске заједнице су креирање стабилног и јединственог регулаторног оквира и тржишног простора који осигурава поуздано снабдијевање енергентима и може привући инвестиције у секторе електричне енергије и природног плина. Поред тога, то је развој алтернативних праваца снабдијевања плином и побољшање стања у околишу, уз примјену енергетске ефикасности и кориштење обновљивих извора.
Закључивањем овог Уговора, уговорне стране из регије се обавезују да између себе успоставе заједничко тржиште електричне енергије и плина које ће функционирати по стандардима тржишта енергије ЕУ са којим ће се интегрирати. То се постиже постепеним преузимањем дијелова ацqуис-а ЕУ, односно имплементацијом одговарајућих директива и уредби ЕУ у подручјима електричне енергије, плина, заштите околиша, конкуренције, обновљивих енергијских ресурса, енергетска ефикасности, нафте и статистике.
Једногласном Одлуком Министарског вијећа Енергетске заједнице од 24. октобра 2013. године, Уговор који је првобитно закључен на период од десет година, продужен је за додатних десет година.
За испуњење обавеза преузетих потписивањем Уговора о успостављању Енергетске заједнице у име БиХ одговорно је Министарство вањске трговине и економских односа БиХ, које заједно са релевантним ентитетским министартсвима сарађује с тијелима Енергетске заједнице.
Више информација о Енергетској заједници можете наћи овдје.