Најважнија тијела са којима Босна и Херцеговина остварује међународну сарадњу у области пољопривреде и рибарства су као што слиједи:
УН ФАО
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (познатија под енглеским именом Фоод анд Агрицултуре Организатион, односно скраћеницом ФАО) је специјализирана организација Уједињених нација.
Босна и Херцеговина је чланица ФАО-а од 8. новембра 1993. године.
Основни задаци Организације за храну и пољопривреду су:
Пружање помоћи земљама у развоју,
Пружање информација о исхрани, прехрамбеним производима, пољопривреди, шумарству и рибарству,
Савјетовање владиних организација,
Организирање састанака између земаља с циљем дискусије о основним проблемима исхране у данашњем свијету.
Однос са УН-ом и УН ФАО: Босна и Херцеговина је сукцесијом преузела у два оснивачка и статусна акта и то:
А. Устав Организације Уједињених нација за исхрану и пољопривреду, потписан 16.10.1945. године (главни директор ФАО), објављен у „Службеном гласнику БиХ“, бр. 25/93, а ступио на снагу 12.07.1993. године; ратифициран 15.12.1993. године (неограничено важење)
Б. Анеx ИИ – Организација УН за храну и пољопривреду – Конвенција о привилегијама и имунитетима специјализираних агенција, потписан 29.11.1948. године (генерални секретар УН); ступио на снагу 01.09.1993. године; ратификација није извршена (неограничено важење) .
Више на: www.фао.орг
ОИВ - Међународна организација за винову лозу и вино
Босна и Херцеговина је постала чланица Међународне организације за виноградарство и винарство (енг. Интернатионал Организатион оф Вине анд Wине, ОИВ) 11. новембра 2010. године. Министарство вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине је надлежно стручно тијело државне управе задужено за координацију сарадње с ОИВ-ом и координацију активности босанскохерцеговачких стручњака из разних институција.
ОИВ је међудржавна организација основана 1924. године у Паризу која ради на заштити поријекла вина, чистоћи и аутентичности вина, на промоцији законодавства, уједначавању аналитичких метода, заштити потрошача, прикупља и проучава податке о корисном дјеловању вина на људски организам, бави се анализом производних трошкова по питању винове лозе и њених производа и испитује могућности њиховог смањивања. Броји 46 земаља чланица, које располажу с преко 95% укупне свјетске виноградарске производње и потрошње.
Више на: www.оив.инт
СWГ РРД - Стална радна група за регионални рурални развој
Стална радна група за регионални рурални развој (енг. Стандинг Wоркинг Гроуп фор Регионал Рурал Девелопмент, СWГ РРД) је платформа за умрежавање и регионалну сарадњу, а основана је на Пољопривредном форуму одржаном у Македонији и Србији у јуну 2005. године. СWГ дјелује према закључцима Пољопривредног форума који је одржан у Лајпцигу, а на којем је усвојена Агенда 2004. Ова радна група је основана на основу заједничке жеље да се установи неформална организација за одрживи рурални развој у земљама Југоисточне Европе, а чине је представници владиних институција које су одговорне за рурални развој земаља чланица. Главни циљеви СWГ-а су: идентифицирати заједничке потребе и интересе земаља у подручју руралног развоја, подршка заједничком планирању прекограничних пројеката руралног развоја као и подршка различитим институцијама у задовољавању потреба земаља чланица. Сваке године предсједавање СWГ-ом обавља једна земља чланица и траје годину дана.
Министарство вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине је постало пуноправни члан СWГ РРД након што је Предсједништво Босне и Херцеговине 17. новембра 2010. године донијело Одлуку о приступању Министарства у ову организацију.
Босна и Херцеговина је активним учешћем у СWГ РРД, ојачала и интензивирала сарадњу са земљама које учествују у раду групе у области руралног развоја и активно је, кроз идентификацију заједничких потреба и интереса региона, учествовала у планирању прекограничних пројеката руралног развоја, као и организирању подршке за рјешавање проблема и задовољавање потреба везаних за питања руралног развоја у Југоисточној Европи. Поред тога, институције Босне и Херцеговине задужене за рурални развој имају сталну подршку када је ријеч о изградњи и јачању капацитета особља.
Више на: www.сеерурал.орг
ГФЦМ - Опћа комисија за рибарство Медитерана (Генерал Фисхериес Цоммиссион фор тхе Медитеранеан – ГФЦМ, Комисија
Опћа комисија за рибарство Медитерана (Генерал Фисхериес Цоммиссион фор тхе Медитерранеан – ГФЦМ, Комисија) дјелује у оквиру УН Организације за храну и пољопривреду (Унитед Натион Фоод анд Агрицултуре Организатион – УН ФАО).
Основана је у складу са одредбама члана XИВ Устава ФАО, Споразумом за оснивање Опће комисије за рибарство Медитерана. Споразум је одобрен од стране ФАО Конференције 1949.г и ступио је на снагу 1952.године.
Комисију чине 24 земље чланице, заједно са Европском унијом. Циљеви ГФЦМ-а су: промовирање развоја, очување, рационално управљање и најбоље кориштење живих ресурса, као и одрживи развој аквакултуре на Медитерану, Црном мору и повезаним водама. Чланство је отворено како за медитеранске обалне државе и регионалне организације, тако и за државе чланице Уједињених нација чија пловила врше риболов у водама Медитерана.
Земље чланице (24): Албанија, Алжир, Бугарска, Хрватска, Кипар, Египат, Француска, Грчка, Израел, Италија, Либан, Либија, Малта, Монако, Црна Гора, Мароко, Румунија, Словенија, Шпанија, Сиријска Арапска Република, Тунис, Турска, Јапан и Европска унија.
Земље чланице у неуговорном односу (3): Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина.
Босна и Херцеговина је постала неуговорна чланица ГФЦМ-а на 40. сједници Комисије која је одржана у мају 2016.
Више на: хттп://www.фао.орг/гфцм/ен/