Поријекло робе
Опћенито правила поријекла робе можемо подијелити на:
- преференцијално поријекло и
- непреференцијално поријекло,
те слиједом истог и роба стиче преференцијално или непреференцијално поријекло.
Преференцијално поријекло робе имају робе из одређених земаља, које им омогућава примјену повољнијег царинског третмана, а то значи да су царине ниже или их нема. Преференцијално поријекло робе значи да је роба у складу с одређеним преференцијалним режимом добијена у некој земљи. Правила о преференцијалном поријеклу која роба мора задовољити да би стекла повољнији третман, утврђују се:
1. уговорима о слободној трговини, или
2. опћим системом повластица (енг. Генерализед Сyстем оф Преференцес - ГСП).
1. Уговором о слободној трговини, односно њеним Протоколом о поријеклу робе дефинирано је да се преференцијално поријекло доказује предочавањем доказа о поријеклу а то је: увјерење о кретању робе ЕУР. 1 или Изјава о поријеклу.
Увјерење о кретању робе ЕУР. 1 издаје царински орган земље извознице, у Босни и Херцеговини то је Управа за индиректно опорезивање, док Изјаву о поријеклу сачињава извозник.
Протокол о поријеклу из Уговора о слободној трговини које има Босна и Херцеговина са: Европском унијом, Европским удружењем слободне трговине (ЕФТА), Централноевропским уговором о слободној трговини (ЦЕФТА 2006) и републиком Турском, јесте Регионална конвенција о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе, објављена у „Службеном гласнику БиХ – међународни уговори“, број 15/14 (ПЕМ конвенција).
Текст ПЕМ конвенције можете пронаћи овдје.
ПЕМ конвенција је измијењена и допуњена Одлуком бр. 1/2023 Заједничког одбора Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе (ПЕМ Заједнички одбор), која је усвојена на 15. састанку ПЕМ Заједничког одбора одржаном 7. децембра 2023. године. Одлука бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора о измјенама и допунама Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе (Ревидирана ПЕМ конвенција) је објављена у „Службеном гласнику БиХ - међународни уговори”, број 8/24. Одлука је ступила на снагу 1. јануара 2025. године за све споразуме о слободној трговини који садрже такозвану „динамичку референцу“ на ПЕМ конвенцију и за оне ПЕМ уговорне стране које су завршиле своје интерне процедуре за примјену ове одлуке.
Текст Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбораможете пронаћи овдје.
Дана 12. децембра 2024. године одржан је 16. састанак ПЕМ Заједничког одбора. На овом састанку усвојене су двије одлуке.
Прва усвојена одлука је Одлука бр. 1/2024 ПЕМ Заједничког одбора о измјени Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора односи се на кориштење увјерења о кретању робе издатих електронским путем у оквиру Ревидиране ПЕМ Конвенције, почев од 1. јануара 2025. године. Према овој Одлуци ПЕМ уговорне стране могу да се договоре да успоставе систем који омогућава да се докази о поријеклу издају електронским и/или подносе електронским путем. Док се такав систем не успостави, ПЕМ уговорне стране ће прихватати електронски издата увјерења о кретању робе када су поднијета приликом увоза, под увјетом да испуњавају дефиниране увјете.
Текст Одлуке бр. 1/2024 ПЕМ Заједничког одбора можете пронаћи овдје.
Друга усвојена одлука је Одлука бр. 2/2024 ПЕМ Заједничког одбора о измјени Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора односи се на прелазне аранжмане потребне како би се појаснио преференцијални третман који се одобрава за робу извезену из ПЕМ уговорне стране прије примјене Ревидиране ПЕМ конвенције, тј. прије 1. јануара 2025. године и увезену у другу ПЕМ уговорну страну након 1. јануара 2025. године. Сходно овој одлуци, Прилог И ПЕМ Конвенције и Ревидирана ПЕМ конвенција ће се примјењивати паралелно између ПЕМ уговорних страна до 31. децембра 2025. године, за које су испуњени увјети за такву примјену.
Текст Одлуке бр. 2/2024 ПЕМ Заједничког одбор можете пронаћи овдје.
До 31.12.2025. године све ПЕМ уговорне стране требале би завршити своје интерне процедуре како би се најкасније од 01.01.2026. године почела примјењивати само Ревидирана ПЕМ конвенција.
2. Опћи систем повластица (енг. Генерализед Сyстем оф Преференцес - ГСП) најпознатији је облик једностраних преференцијалних аранжмана којим развијене земље свијета одобравају повластице земљама у развоју и најмање развијеним земљама. Систем је усвојен на Конференцији УНЦТАД-а 1968. године с циљем веће интегрираности земаља у развоју у међународни трговински систем. Развијене земље кроз Опћи систем повластица одобравају бесцарински увоз из земаља у развоју, и то понајприје за индустријске производе и мањи број пољопривредно-прехрамбених производа.
Правила о поријеклу су кључна компонента свих ГСП шема. У циљу квалифицирања за преференцијални третман у склопу ГСП шеме, производи који се извозе из земље кориснице ГСП шеме морају испунити правила о поријеклу дотичне земље даватеља ГСП шеме. Правила о поријеклу могу се наћи као Приручник на wеб страници институција земаља даватеља (на примјер: министарство трговине, царински орган, привредна комора и тако даље). У оквиру ГСП-а поријекло се доказује предочавањем увјерење о поријеклу ФОРМ А, које у Босни и Херцеговини издаје Вањскотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавне документе.
Више информација о ГСП шеми и горе споменутим приручницима можете наћи на: хттп://унцтад.орг/ен/Пагес/ДИТЦ/ГСП/Генерализед-Сyстем-оф-Преференцес.аспx.
Босна и Херцеговина користи повластице у оквиру ГСП шеме од стране сљедећих земаља: Аустралија, Јапан и Нови Зеланд.
Министарство вањске трговине и економских односа је службеним путем обавјештено да је законско одобрење за бесцарински третман у оквиру ГСП програма Сједињених Америчких Држава истекло 1. јануара 2021. године. Босна и Херцеговина је корисница овог програма, заједно са 122 друге државе. Као резултат тога, роба која се увози у САД која је испуњавала увјете за бесцарински третман према ГСП-у до 31.12.2020. године, од 01.01.2021. године подлијеже редовној стопи односно МФН царинској стопи.
Конгрес Сједињених Америчких Држава једнострано доноси све одлуке о томе хоће ли или када ће продужити ГСП Програм САД-а, како за Босну и Херцеговину тако и за све државе кориснице програма.
Више информација можете наћи на: хттпс://устр.гов/иссуе-ареас/преференце-програмс/генерализед-сyстем-преференцес-гсп/гсп-програм-информатион.
Одлуком Вијећа Евроазијске економске уније од 17. марта 2022. године, Евроазијска економска унија (Република Арменија, Република Бјелорусија, Република Казахстан, Република Киргистан и Руска Федерација) уклонила је 75 земаља у развоју (међу њима је и Босна и Херцеговина) и двије најмање развијене земље с листе земаља које имају право на ГСП повластице јер више не испуњавају критерије за уживање економске помоћи из Евроазијске економске уније.
Више информација о овој теми можете наћи на: хттпс://еец.еаеунион.орг/ен/цомиссион/департмент/дотп/тарифф_преференцес.пхп
Непреференцијално поријекло робе одређује њено поријекло али јој не доноси повољнији царински третман. Непреференцијално поријекло користи се за статистичке сврхе, за примјену количинских ограничења, као и за утврђивање да ли роба подлијеже примјени мјера трговинске политике (антидампинг и сл.). Како непреференцијална правила поријекла нису хармонизирана, свака земља прописује своја властита правила за стицање непреференцијалног поријекла. Непреференцијално поријекло се доказује предочавањем Увјерења о поријеклу, које у Босни и Херцеговини издаје Вањскотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавна документа.
Одлука о непреференцијалном поријеклу робе („Службени гласник БиХ“, број 37/19).