Дана 26.09.2011. године, у Бања Луци, у просторијама Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске (UNFCCC контакт институција за БиХ) одржана је 1. конститутивна сједница Извршног одбора DNA, те можемо рећи да је Босна и Херцеговина овим чином и званично успоставила DNA тијело за имплементацију пројеката Механизма чистог развоја (CDM) у оквиру Кјото протокола (КP). Током одржавања сједнице Извршног одбора усвојен је Пословник о раду DNA у БиХ који прецизније дефинише начин рада DNA тијела, као и процедуре и рокове неопходне за оцјењивање и одобравање потенцијалних CDM пројеката од стране овог тијела.
Основна сврха Механизма чистог развоја (CDM) је да помогне земљама у развоју (земљама које нису потписнице Анекса 1 – у које спада и БиХ) да се развијају на принципима одрживог развоја, истовремено помажући индустријализованим земљама (потписницама Анекса 1 UNFCCC -а) у остваривању њихових обавеза за редукцијом емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште (GHG). Формирањем DNA тијела омогућени су примарни услови за привлачење страних инвестиција у Босну и Херцеговину од стране индустријализованих (Анекс I) земаља чланица Конвенције путем инвестирања у наше приоритетне секторе (као што су енергетика, хемијска индустрија, итд.), омогућавајући развијање истих на принципима одрживог развоја употребом модерних тзв. „зелених“ технологија. Oвим се отварају i могућности за потенцијално повећање трансфера новца у Босни и Херцеговини, модернизацију индустрије, као и отварање нових радних мјеста.
Начин на који Босна и Херцеговина може остварити корист од Механизам чистог развоја огледа се у томе што имамо могућност да:
Ø даље развијамо тржиште за енергетску ефикасност и обновљиву енергију;
Ø добијемо приступ модерним технологијама;
Ø привучемо директна страна улагања кроз понуду еколошки прихватљивих пројеката свим заинтересованим субјектима;
Ø обезбједимо развој инфраструктуре, повећамо бруто национални доходак и повећамо запосленост;
Ø побољшамо квалитета ваздуха и животне средине, те диверсификујемо понуду извора енергије с циљем да постанемо мање зависни од испоруке фосилних горива.
Такође можемо рећи да је од сада Босна и Херцеговина у могућности да, кроз развијање потенцијалних CDM пројеката и њиховим представљањем заинтересованим субјектима, допринесе смањењу емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште (GHG) на глобалном нивоу, те да су започете активности на испуњавању једног од приоритета Споразума о стабилизацији и придруживању (дефинисаним чланом 108.), а то је имплементација Кјото протокола.
Потенцијали за смањење емисије GHG у Босни и Херцеговини су:
Ø Повећање енергетске ефикасностости јер БиХ има енергетску интензивност већу него у осталим земљама у окружењу
Ø Изградња мини хидроелектрана (до 20МW) искориштеност хидропотенцијала мања од 50%
Ø Коришћење биомасе - годишња сјеча дрвета око 5 милиона м3
Ø Производња енергије гасификацијом отпада (примјер сарајевска депонија отпада)
Ø Коришћење енергије вјетра
Ø Коришћење енергије термалних вода
У обзир могу доћи само пројекти који су еколошки повољни, друштвено прихватљиви и који доприносе напретку (тј. смањењу емисија GHG) у односу на наставак досадаšње праксе у земљи домаћину.
Сљедећи корак који је је неопходно предузети је развити CDM политике за подстицање производње и коришћење енергије из обновљивих извора уз међународну подршку, кроз израду одговарајућих упутстава за предузетнике и за предузећа која имају велике емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште у Босни и Херцеговини.
