ЦЕФТА

 

1. Шта, у најкраћем, подразумијева ЦЕФТА споразум? 

 ЗИРОЈЕВИЋ: У току самих преговора а посебно након потписивања Споразума, у јавности се лицитирало и још увијек се лицитира са различитим информацијама о царинама у оквиру Споразума. Желим још једном да нагласим да ЦЕФТА споразум представља консолидовану верзију свих царинских концесија из претходно закључених билатералих уговора о слободној трговини. Дакле, нема мјеста причи о некој изненадној нити додатној либерализацији коју је донијела ЦЕФТА и довела до угрожености домаће производње. Ступањем на снагу овог споразума није се промијенило баш ништа у смислу царинских концесија.

 

У вријеме мог претходника, министра Слободана Пухалца, али и након мог доласка, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ заиста је покушавало да на све начине приближи Споразум јавности у БиХ, а посебно привредницима. Ипак, чини се да у том настојању нисмо били једнако продорни као неки други па јавност има само половичну информацију. Шта желим рећи? Потпуно је јасно да ЦЕФТА није савршен Споразум, као што то, уосталом, нису ни други слични уговори, али сигурно је да представља побољшање у односу на претходне билатералне уговоре. У низ прилика смо покушали скренути пажњу на чињеницу да би било погубно да је БиХ остала изван Споразума, јер то не би спријечило увоз али би знатно отежало босанскохерцеговачки извоз у условима када су сви остали у једном јединственом режиму. Запитајмо се, да ли је требало доћи до такве ситуације па да онда размишљамо шта да радимо?

 

1. Које су предности ЦЕФТЕ?

 

ЗИРОЈЕВИЋ: Чини ми се готово депласираним говорити о предностима овог Споразума, јер шта год да смо рекли и на шта год смо покушали указати било је одбачено без икаквог разматрања. Ипак, ради јавности, желим још једном навести неке од предности:

 

§ Споразум је створио исте услове трговине у цијелом региону. То, конкретно, значи да је пословна заједница могла у познатим условима имати дугорочније планове пословних активности без да режим трговине варира од земље до земље, као што је то био случај са билатералним уговорима и то њих 32;

§ Овакво повезивање региона даје шансу самом региону да се консолидује изнутра, али и да има знатно повољнију позицију према другима. Окрупњено тржиште је далеко привлачније страним али и домаћим улагачима од малих сегментираних тржишта. Без обзира на важност коју потписнице Споразума саме себи дају, ради се о малим тржиштима, а познато је да капитал тражи потребну критичну масу потенцијалних потрошача;

§ Географски положај БиХ у региону је врло специфичан, те би останак изван ове зоне слободне трговине било свјесно довођење привреде у ''пат-позицију'' из које тешко да постоји излаз. Дакле, босанскохерцеговачки извоз би био отежан у односу на друге, а увоз се не би могао значајније смањити;

§ Концепт тзв. дијагоналне кумулације поријекла робе, је можда један од највећих предности овог споразума. Најприје ЦЕФТА кумулација, а затим и кумулација са ЕУ (тзв. САП кумулација) требало је да да шансу домаћој привреди да уз нижи степен обраде и прераде репроматеријала њени производи стекну БиХ поријекло и користе уговорену преференцијалну царинску стопу, која је у највећем броју случајева нула. Бројни производи у БиХ имају врло низак степен обраде, те су врло тешко стицали поријекло а самим тим били и мање конкурентни;

§ Експлицитно је забрањена примјена извозних субвенција, са којима је привреда БиХ била суочена у прошлости;

§ Бројне одредбе које су се у примјени билатералних уговора показале недовољне или неефикасне, побољшане су у новом Споразуму, а уведени су и неки нови механизми, итд.

 

Додао бих још да је БиХ врло активна унутар успостављених тијела по ЦЕФТА Споразуму. Сматрамо да је то један од правних начина рјешавања многих проблема. С друге стране, у контакту са привредним коморама и пословним субјектима, покушавамо благовремено доћи до информација о примјени неке недозвољене праксе, нецаринске баријере и реаговати на то. Показало се да су на овај начин одређени проблеми отклоњени а некада и да нисмо добро информисани од стране наше привреде, тј. да нека информација једноставно није тачна.

3. Шта показују анализе спољнотрговинске размјене од потписивања ЦЕФТА?       

ЗИРОЈЕВИЋ: Службени подаци о робној размјени говоре да је у првој години примјене дошло до неких позитивних кретања. Она се сигурно не могу приписати искључиво примјени Споразума, али се његов ефекат не може ни негирати.

 

Могу вам рећи и податак да су потписнице које То до сада нису учиниле, у складу са одредбама Споразума, приступиле преговорима о даљој либерализацији трговине пољопривредним производима. Према информацијама којима располажемо, зона ЦЕФТА споразума би ускоро требала бити заиста зона потпуно слободне трговине. Дакле, царине се у највећој мјери неће наплаћивати на трговину производа с поријеклом међу свим потписницама. Увјерен сам да је пракса показала да је царинска заштита одређених потписница за увоз резултовала истим таквим режимом за њихов извоз. У том ''празном простору'' поједини домаћи произвођачи видјели су и искористили своју шансу. Ово се можда најбоље може показати на податку да је БиХ у 2008. години била највећи извозник пољопривредних производа у Хрватску међу ЦЕФТА чланицама.

 

Овим нипошто не желим рећи да проблема нема и да их не треба рјешавати. Када се ради о домаћој производњи, мјере бих подијелио у двије групе: мјере унутрашње природе и мјере преузете према трговинским партнерима. Иако асполутно подржавам реакције према трговинским партнерима тамо гдје је то оправдано и у складу са преузетим обавезама, убијеђен сам да је кључ рјешења у мјерама унутрашње природе. Ако бисмо пошли од претпоставке да заговорници неселективног царинског протекционизма заиста и једино на уму имају заштиту домаће производње, онда бих такав став оправдао чињеницом да у условима законске и институционалне неуређености тржишта БиХ једноставно немају другу идеју. Међутим, морам рећи да увођење царина, као замјене за непостојање унутрашњих механизама не само да доводи БиХ у врло незавидну позицију на међународном плану, већ једноставно неће донијети очекиване ефекте.

 

Умјесто тога, потребно је хитно и координирано дјеловање свих надлежних институција, како би се с једне стране олакшао рад привредника али и на одговарајући начин легитимно и легално контролисао увоз. Било би немогуће а и неозбиљно да у пар реченица изнесем магични рецепт који би преко ноћи довео до рјешења. Ипак, има мого тога што се може урадити у врло кратком времену.

 

Неоспорна чињеница је да је спољнотрговински дефицит БиХ велики, али наприје треба имати у виду који су то основни разлози због којег је до њега дошло. Шире анализе Министарства показују да расте увоз репроматеријала у БиХ, али и да је увоз појединих производа, због кретања на свјетском тржишту, значајније скупљи. Другим ријечима, количине су на истом или нижем нивоу, али је њихова вриједност већа. У том смислу, посматрањем само износа вриједности у робној размјени БиХ (чији износи неоспорно расту), може довести до потпуно погрешне слике. Ову тврдњу можемо најједноставније показати на примјеру увоза производа из главе 27 Царинске тарифе (минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације, битуминозне материје и минерални воскови).

 

Највећа виједност увоза забиљежена унутар ове главе у 2008. години је она за тарифну ознаку 2710 19 41 00 (тешка плинска уља за остале намјене са масеним удјелом сумпора не већим од 0,05 одсто). Посматрано у односу на 2007. годину, количина увоза у 2008. години је већа за 7,7 одсто а плаћени износ је у 2008. години већи за 43 одсто, што директно упућује на пуно скупљи увоз у односу на цијене које су превладавале на свјетском тржишту у 2007. години.

 

Слично, увоз бензина са октанским бројем (РОН) 95 или већим али мањим од 98 (2710 11 45 00) количински је у 2008. години повећан за 0,2 одсто али вриједносно за 17,2 одсто.

 

Структура дефицита БиХ у 2008. години показује да вриједност увоза производа из пет глава царинске тарифе и то оних који се не производе у БиХ или се користе као репроматеријали и опрема (минерална горива и производим машине, возила, опрема, жељезо и челик) чини 55,31 одсто укупног дефицита у 2008. години. Узимајући у обзир наведено, без значајнијих промјена у овим групама, тешко може доћи до значајнијег смањења дефицита робне размјене БиХ.

 

4. Који су начини заштите домаће производње и шта Министарство предузима на том плану?

ЗИРОЈЕВИЋ: Много се говори о одговорности овог Министарства и других органа извршне власти, што апсолутно стоји, али у једном тренутку мораћемо почети да говоримо и о одговорности Парламентарне скупштине БиХ, која скоро да игнорише све што долази из ових институција и дјелује потпуно самостално. Дозволите да не може бити случај да се рад стручњака из одговарајућих ресора до те мјере омаловажава и неуважава.

 

Ја сам већ неколико пута изјавио, а дјеловањем мислим и доказао, да сам спреман радити на развоју домаће привреде и њеној заштити тамо гдје је то потребно и тамо гдје Министарство спољне трговине и економских односа БиХ има надлежности. Отворен сам за разговоре и идеје и што је најбитније доступан свима који су спремни радити на том задатку на бази партнерства. Међутим, нећу се сложити са ад хок, површним и неоснованим акцијама које угрожавају тешко стечене позиције босанскохерцеговачких извозника.

5. Зашто сте против усвајања закона о заштити домаће производње?

ЗИРОЈЕВИЋ: Ми смо у неколико наврата детаљно образложили разлоге због којих се противимо његовом усвајању. Навешћу поново неке од њих:

1)      закон не само да није у складу са међународно преузетим обавезама (ЦЕФТА споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању) већ и са релевантним домаћим законодавством;

2)       законом се не може уређивати материја на начин који је супротан оном из међународног споразума или прописа на који се позива;

3)       овакав закон ће, највјероватније, довести до примјене контра мјера које ће домаћи извоз довести у тешку ситуацију;

4)       без одговарајућег поступка и квантитативних показатеља предвиђа се увођење пуне царине на преко 900 пољопривредних производа од којих се добар дио не увози;

5)      није испоштован ниједан предуслов за овакво дјеловање (није било консултација, нико од Страна није обавијештен, није достављен ниједан податак који говори у прилог увођењу царина за оволики број производа), итд.

 

Дакле, Министарство и Савјет министара БиХ није против заштите домаће производње, али сматрамо да то овај закон никако није без обзира на звучан назив.

 

6. Kоје су посљедице са којима ћемо се суочити усвајањем

ЗИРОЈЕВИЋ: Врло искрено, мислим да је ово Министарство у оквиру Савјета министара БиХ предузело све како би Парламент БиХ имао све релевантне информације у тренутку када се буде изјашњавао о Закону и био свјестан одговорности коју преузима. Не желим да до тога дође, али у случају његовог усвајања, евентуалних контрамјера и других могућих посљедица које чак не можемо ни претпоставити у овом тренутку, неће бити сумње на коју адресу се погођени босанскохерцеговачки извозници и други привредници требају обратити.

 

Да закључим, користим ову прилику да још једном јавно позовем све надлежне институције и представнике привреде да заједнички радимо на изналажењу потребних рјешења. Ја и моји сарадници ћемо, с наше стране, чинити све да до њих и дође.

 

                                                                                                КАБИНЕТ МИНИСТРА