Интервју министар спољне трговине и економских односа БиХ

 

 

1.  Мљекари у БиХ су блокирали царинске терминале како би спријечили увоз млијека и млијечних производа из ЕУ. Шта надлежне институције у БиХ и конкретно, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, предузимају по овом питању?

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, у складу са договором који је постигнут на састанку од 11. новембра 2014. године, а на којем су учествовали представници и Савјета министара БиХ и ентитетских влада, дефинисало је сет закључака који је упућен Савјету министара БиХ на разматрање. Дати закључци, из којих би требале проистећи конкретне активности које ће бити спроведене од стране надлежних институција на свим нивоима власти у БиХ, требале би свакако допринијети побољшању ситуације у области мљекарства у БиХ. Ради се о различитим активностима које се могу груписати у неколико основних праваца, а које подразумијевају, на примјер, јачање контроле увоза млијека и млијечних производа у БиХ, односно интензивирање активности у правцу проширења потенцијала пласмана ове категорије производа из БиХ на спољна тржишта. Ту, наравно, централно мјесто заузима тржиште Европске уније, али и тзв. трећа тржишта, као што су тржишта Републике Турске или Руске Федерације, иако међу њима постоје и одређене разлике. Паралелно с тим, врше се константне додатне и детаљне анализе увоза млијека и млијечних производа у БиХ и, за сада, све анализе показују да се прекомјеран увоз или дампиншки увоз не може регистровати. Истовремено, нико не оспорава чињеницу да су се на одређеним продајним мјестима заиста појавили млијечни производи испод нормалне или реалне цијене, међутим, потребно је утврдити разлоге за дату појаву.

2.  Да ли се слични проблеми могу очекивати када је ријеч и о неким другим производима у БиХ и да ли се врше анализе њиховог увоза?

У Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, у оквиру наших надлежности, уз млијеко и млијечне производе, врше се одређене анализе када је ријеч и о увозу меса и месних прерађевина у БиХ. Предметне анализе ће бити окончане у наредном периоду, међутим, према прелиминарним подацима одређена специфична кретања се могу констатовати, те је неопходно утврдити њихове узроке прије предузимања било каквих даљих корака. У сваком случају, након окончања ових анализа и утврђивања релевантних кретања у контексту количине и цијене увозног меса и месних производа, у складу са резултатима до којих ће се доћи, те уважавајући прописане процедуре, надлежне институције у БиХ предузети ће одговарајуће мјере.

3.  Мљекари су на протестима, поред увођења прелевмана, изнијели и захтјев за обезбјеђењем „плавог дизела“, те смањењем броја граничних прелаза за увоз млијека и млијечних производа из Европске уније у БиХ?

Када је ријеч о тзв. „плавом дизелу“, да вас подсјетим, иако се не ради о директно нашој надлежности, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ је до сада, у релативно кратком временском периоду, два пута покренуло иницијативу да се ово питање ријеши на нивоу БиХ, међутим, оба пута нисмо наишли на разумијевање, те су иницијативе одбачене. Међутим, и поред тога, ових дана смо поново, по трећи пут упутили ову иницијативу, те се надамо да ће овај пут бити више слуха од стране оних који о овом питању, уосталом, и одлучују. Питање граничних прелаза са ЕУ, односно Хрватском регулисано је посредством одговарајућег споразума који је закључен 19. јуна 2013. године, те је за било какву евентуалну редукцију броја граничних прелаза потребно ући у измјене овог споразума. Слажем се да је БиХ и посебно, Република Српска оштећена оваквим рјешењима и знам да је и приликом његове ратификације дефинисан став да се покрену иницијативе према Бриселу како би до одговарајућег прилагођавања овог споразума и дошло, а зашто то није реализовано требају да одговоре они који овим процесима и руководе.

4.  Који је излаз за постојећу ситуацију у области мљекарства?

Мислим да се ради о годинама гомиланим проблемима различите природе. У контексту спољнотрговинске размјене, о чему искључиво могу да говорим, кључно питање је обезбјеђење додатних тржишта за производе из БиХ, што подразумијева испуњавање јасно дефинисаних услова и критеријума, који нису ни мало лаки и чија реализација представља одговорност свих у БиХ, како институција на различитим нивоима власти, тако и привредних субјеката, о чему свједоче и налази ФВО мисије из ове године. Стога, и ова дешавања свима требају да представљају посљедњи позив на отрежњење и интензивирање активности како би се услови за повећан извоз ове категорије производа из БиХ стекли у што краћем временском периоду.

МСТЕО БиХ