ОБРАЋАЊЕ министра Мирка Шаровића на УН Конференцији о одрживом развоју (Рио+20) Рио де Јанеиро, Република Бразил 20.06.2012. године

 

Ваша краљевска височанства,

Госпођо предсједнице,

Екселенције предсједници,

Екселенције премијери,

Ваша екселенцијо Генерални секретару

Екселенције министри,

Уважени делегати конференције,

Даме и господо,

Чини ми посебну част и велико задовољство да вас данас могу поздравити у име Босне и Херцеговине у поводу организовања овога импозантног и најаважнијег глобалног скупа у Свијету, на којем се разговара о зеленој и одрживој будућности човјечанства.

Осјећам велику потребу да се захвалим земљи домаћину, Републици Бразил, на топлој добродошлици, као и Секретаријату Конференције и Уједињеним нацијама, на изврсној организацији овога веома захтјевног скупа, за који сам сигуран да ће донијети резултате који ће нас водити ка најбољем рјешењу тренутних економских, околинских и социјалних проблема.

Босна и Херцеговина изражава спремност да заједно са међународном заједницом преузме дио својих обавеза и одговорности како би тренутну еколошку кризу претворили у скуп еколошких шанси, те избјегли еколошку драму, која нас очекује.

Сарадња са Европском унијом је дио наших свакодневних активности у којима подржавамо напоре који се чине на том пољу. И овом приликом желимо да истакнемо да поздрављамо и подржавамо напоре које у преговарачком процесу Еуропска унија чини.

Свјесни чињенице да нити једна држава у свијету не може сама рјешавати тешка и изазовна околинска питања, сматрамо да само у дијалогу са другим земљама можемо постати успјешни, ефикасни и ефективни, те спремни да рационалним кориштењем природних ресурса, успоставимо јасну и јаку основу „зелене економије“.

Како су околинска питања глобална, а проблеми регионални и локални, настојимо да ојачамо регионалну сарадњу на рјешавању околинских проблема, те дамо подстицај за „зелену економију“.

Климатске промјене, исцрпљивање необновљивих извора енергије, суше и поплаве, губитак биодиверзитета, те додатне природне и људским дјелатностима изазване околишне катастрофе, доводе до све оштријих регулаторних захтјева у свим земљама, укључујући БиХ, које носе и одређене економске и тржишне импликације.

Но, ови изазови се могу гледати као могућности и шансе. Инвестиције у „зелену инфраструктуру“, трансфер технологије и рјешења која помажу у суочавању и адаптирању на околишне изазове, виде се као излаз, како у неразвијеним земљама тако и у земљама у транзицији.

За то нам треба одговорна интернационална институционална инфраструктура која ће кроз индикаторе „зелене економије“ процјенити недостатке и убрзати процес искорјењавања сиромаштва.

Сматрамо да излазни документ овога скупа представља јасан путоказ којим би увјерили преко 7 милијарди становника да смо одговорни у овоме процесу и да желимо постићи успјех у рјешавању проблема изазваних превеликим и неравномјерним кориштењем и оптерећењем ресусра екосистема.

У складу са поменутим глобалним изазовима и специфичним проблемима у БиХ, може се очекивати да будуће активности и инвестиције требају бити усмјерене на: обновљиве изворе енергије, енергијску ефикасност у процесима производње, ефикасно кориштење воде, боље управљање чврстим отпадом, еко-транспорт, органску пољопривреду.

Како смо брдско планинска земља, концепт одрживости настојат ћемо постићи и кроз развој и одрживо управљање планинским системима, јер су планине значајан извор воде, енергије и биолошке разноликости.

У контексту глобалних тенденција у очувању животне средине тежња за заштитом планинских екосистема и на научним основама управљања истим у будућности ће бити на листи приоритета Босне и Херцеговине.

Планински комплекси су осјетљиви на убрзану ерозију тла, појаву клизишта и нагли губитак станишта, што у коначници има за посљедицу и смањење генетичке разноликости.

Као земља која се налази у подручју посебно рањивом на климатске промјене шокирани смо недавно изнесеним научним мјерењима да су мониторинг станице постављене на арктичком поларном кругу регистровале емисије стакленичких плинова веће од 400 ппм-а.

То представља знак да морамо кренути у одлучну битку за спас човјечанства убрзавајући активности на превенцији нерегуларних антропогених захвата у околиш, стварној борби за искорјењивања сиромаштва и ову ситуацију схватити као изазов за стварање друштва веће социјалне правде, јер је одрживи развој немогућ без социјалне правичности.

Сматрамо да, људско друштво у овом моменту може наћи одговор на постојеће околинске изазове само у хармонији са природом. Све другачије акције воде новој деградацији екосистема и представљају нови фактор притисака на околину, економију и друштво.

Босна и Херцеговина је земља која се налази у подручју веома осјетљивом на климатске промјене, а које се манифестују повећањем температуре и промјеном плувиометријског режима, те повећању интензитета и фреквенције периода са сушама и поплавама које ће бити све израженије.

С тим у вези, задње три године имали смо велике проблеме са поплавама и сушама, док смо ове године у цијелој регији југоисточне Европе имали рекордно високе снијежне падавине са рекордно ниским температурама. То је привремено паралисало привредне активности, а за посљедицу смо имали већи број смртно страдалих лица, те велике економске штете.

Сматрам да ћемо из Рио де Жанеира отићи задовољни учињеним, те послати свијету јасну поруку да смо у духу консензуса остварили напредак који даје довољно простора да свака земља, имајући у виду потребе човјечанства, кроз имплеменетацију националних циљева, допринесе постизању глобалних циљева одрживог развоја.

Хвала!