Смањење царинских стопа према Споразуму о стабилизацији и придруживању од 01.01.2011. године

 

Примјена Привременог споразума о трговини и трговинским питањима у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ започела је 01. јула 2008. године. Сa почетком примјене овог Споразума започето је и са укидањем царинских стопа при увозу производа поријеклом из ЕУ, према динамици уговореној у анексима и протоколима који су припадајући дио овог Споразума.

С обзиром да су БиХ царинске концесије преговаране на бази Царинске тарифе БиХ за 2007. годину, према којој је готово 30 % тарифних линија већ било на 0% царинској стопи, а да је за 23% царинских линија (углавном индустријских производа) уговорена либерализација од 01.07.2008. године према динамици у анексима и протоколима, за преостале 4 године прелазног периода није остало много тарифних линија за почетак либерализације. Од 2009. године око 24 % тарифних линија започело је уговорену либерализацију, а од почетка 2011. године нових приближно 13% тарифних линија, тачније 1355 тарифних линија према Царинској тарифи за 2011. годину. Преостаје око 7% тарифних линија за либерализацију 2013. године а нешто мање од 3% тарифних линија остаје на пуној царинској заштити, односно MFN царини и нешто мање од 1% тарифних линија на режиму квота.

 

Сва уговорена смањења царинских стопа за робе поријеклом из ЕУ унесена су у Царинску тарифу за 2011. годину, која ће ускоро бити објављена у „Службеном гласнику БиХ“, а након тога и на службеној web страници Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. Од 01. јануара 2011. године, царина ће бити у потпуности укинута за дизел-гориво, безоловни моторни бензин са октанским бројем 95 или већим, лож уља, нове вањске пнеуматске гуме за путничке аутомобиле, аутобусе, бицикла и камионе, остале производе од гуме и за одређене производе текстилне индустрије и то од крзна, свиле, вуне, памука и синтетике, те на одређене спортске реквизите. Надаље, царина ће у потпуности бити укинута на одређене предмете грађевинске и металне индустрије као што су производи од цемента, стакла и керамике, затим на одређене производе од говеђег, овчијег и козијег меса, те на одређене млијечне производе, попут намаза, сирева и павлаке.

 

Са садашњих 6% на 4% биће снижена царинска стопа на јунеће месо, пржену кафу са и без кофеина, а у потпуности ће царинска стопа на ове производе бити укинута 2013. године. Од 01. јануара биће смањене стопе царине са 6% на 4% на увоз из ЕУ безоловног моторног бензина са октанским бројем мањим од 95, компресорска и турбинска уља за подмазивање. Стопе царине се од почетка 2011. године смањују и на одређене млијечне производе, попут неких јогурта, млијечних намаза и сл. у зависности од садржаја млијечне масноће у истима и то са тренутних 6% на 4%.

 

Стопа царине са 9% на 6% се смањује за половна путничка моторна возила са поријеклом из ЕУ, одређене текстилне производе попут капута, огртача и пелерина од умјетних и синтетичких влакана, одијела од вуне, јакне, сакои и хлаче, костими од вуне, памука и синтетичких влакана, блузе и кошуље од памука или синтетичких влакана и слично.

 

Постепено укидање царина са 9% на 6% од почетка наредне године односи се и на драгуљарске предмете и предмете златарства.

 

Економски аналитичари сматрају да је смањење царинских стопа од 01. јануара на поједине робе које се увозе из земаља ЕУ премало и на мали број производа да би имало било какве значајне ефекте на њихове цијене на тржишту БиХ. За већину производа је највјероватније  да уопште неће бити појефтињења што значи да ће се приходи од смањења царина „прелијевати у џепове“ увозника или трговаца. Када су у питању цијене половних аутомобила на бх. тржишту, сматра се да ће на смањење њихових цијена више утицати укидање њиховог старосног ограничења, него смањење царинске стопе за 3% за аутомобиле поријеклом из ЕУ.

 

У идеалном сценарију смањење царина би требало довести до смањења трошкова инпута и крајњих продајних цијена за индустрије које их користе као сировине за производњу готових производа, што би у коначници требало побољшати конкурентност компанија које производе такве производе, те на крају смањити притисак на кућне буџете становништва. Снижавање цијена уопште у већој мјери зависи и од тржишне структуре, с обзиром да монополизација и картелизација домаћег тржишта засигурно доводе до прелијевања уштеда на царинама и трошковима инпута у профите произвођача или марже трговаца, прије свега зато што је формирање цијена на тржишту БиХ слободно и цијене зависе искључиво од понуде и потражње. Иначе, не постоји механизам којим би држава, која има слободно формирање цијена, било кога присилила да за постотак смањења стопе царине, смањи и финалну цијену производа.