Свјетски дан птица селица 14-15 мај 2011. год. "Промјене приликом кориштења земљишта из птичје перспективе“.

 

Свјетски дан птица селица обиљежава се другог викенда у мају, још од 2006. године, у сврху подизања свијести код јавности о потреби заштите птица селица и њихових станишта. Широм свијета организују се различити догађаји, фестивали, радионице и излети, који имају за сврху проматрање птица.

 

Сваке године, око пет милијарди птица - 187 врста - сели се из Европе и Азије у Африку, а око пет милијарди птица - 200 врста - сели се из Сјеверне у Јужну Америку. Након што тамо проведу зиму, птице се у прољеће враћају на сјевер - на своја гњездилишта гдје започињу нови циклус гнијежђења.

 

Тема за обиљежавање Свјетског дана птица селица 14. и 15. маја 2011. године обиљежава се под називом "Промјене приликом кориштења земљишта из птичје перспективе“.

 

Поглед из птичије преспективе је без премца и омогућава птицама да примијете промјене које тренутно угрожавају многе екосистеме наше планете. Истовремено, сваке године све више и више је птица селица, које зависе од својих путовања, и нестаје на истим.

 

Због поменутих промјена екосистема, не постоји гарант да ће пријеко потребна станишта птица селица, неопходна за њихову миграцију, бити тамо и сљедећи пут када се оне врате. Већина тих промјена узрокованих је хуманим кориштењем земљишта и имају директан утицај на популацију птица селица, које су посебно осјетљиве на било какве сметње на мјестима које користе током миграционог циклуса.

 

Кроз своју зависност од станишта дуж њихових миграторних рута, птице често прије многих других животињских врста, прве осјете учинке промјене окружења, што их чини кључним показаоцима стања наше околине/животне средине. Фокусирајући се на "Промјене у кориштењу земљишта из птичје перспективе" Свјетски дан птица селица 2011. године има за циљ да укаже на негативне посљедице људског дјеловања на птице селице и наше глобално окружење. Иницијатива за обиљежавање овог дана покренута је под покровитељством Споразума о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (AEWA) и Конвенције о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бонска конвенција). Широм свијета организују се различита догађања попут фестивала, радионица и излета са темом проматрања птица.

Сеобу птица обично повезујемо са лакоћом и слободом. Ипак, проблеми са којима се птице сусрећу на својим дугим селидбеним путевима су све само не безначајни. Осим природних препрека и лоших временских (не)прилика птице се на свом путу суочавају и са препрекама које им ствара човјек. Ротирајуће елисе вјетроелектрана, жице далековода, високе антене, птицама невидљиве велике стаклене површине и високе зграде сваке године убијају и преусмјеравају велики број птица са њихових уобичајених миграторних путева. Постоје разни начини којима се могу избјећи негативни утицаји инфраструктуре на птице и они би се требали и примјењивати.

 

Миграције су једна од најважнијих особина птица селица и фактор њихове задивљујуће разноликости широм свијета. Неке врсте птица одлазе на кратке удаљености, док друге преваљују огромне раздаљине до својих зимовалишта на јужној земљиној полулопти. Сеобе птица су изазов у заштити природе јер се птице редовно премјештају преко огромних подручја, па околности на њиховим путевима селидбе или подручјима зимовања могу узроковати пад бројности на удаљеним гњездилиштима.

 

Многим врстама птица селица, из дана у дан, смањује се бројност, па је детаљно познавање селидбених путева, одморишта и подручја зимовања на врху приоритета њихове заштите. Селидба птица у многим земљама систематски се прати већ више од стотину година. Такође је битно и прстеновање птица. Праћење кретања прстенованих птица омогућава нам да одредимо њихове селидбене путеве и одморишта, а то су кључне информације потребне за планирање мрежа заштићених подручја за птице.

 

На самом крају, желимо да напоменемо да очувањем миграторних станишта од којих зависе птице селице уједно помажемо и флори и фауни тог подручја, чиме истовремено осигуравамо и будућност наше планете.