Главна скупштина Свјетске туристичке организације (УНWТО) је у септембру 1979. године одлучила увести обиљежавање Свјетског дана туризма у циљу доприноса туристичког сектора у рјешавању глобалних изазова наведених у Миленијумским циљевима развоја (МДГ) Уједињених нација. Као датум обиљежавања Свјетског дана туризма одабран је 27. Септембар како би се уједно обиљежила и годишњица усвајања Статута Свјетске туристичке организације (УНWТО) 27. септембра 1970. године.
Група од 20 агенција Уједињених нација, под називом УН Енергy, чији је задатак промовисање усклађености у области енергије, покренула је иницијативу „Одржива енергија за све“. Ова иницијатива укључује јавни и приватни сектор с циљем да до 2030. године осигура општи приступ модерним енергетским услугама, смањи глобални интензитет енергије за 40% и повећа кориштење обновљивих извора енергије за 30%.
Како би подржала ову иницијативу, Генерална скупштина Уједињених народа прогласила је 2012. годину „Међународном годином одрживе енергије за све“ (Интернатионал Yеар оф Сустаинабле Енергy фор Алл) у циљу подизања свијести јавности о важности енергетске ефикасности обновљивих извора енергије на локалном, националном, регионалном и међународном нивоу.
У складу с тим овогодишњи слоган Свјетског дана туризма гласи „Туризам и одржива енергија: јачање одрживог развоја“ у циљу побољшања енергетске ефикасности и кориштења обновљивих извора енергије у туризму.
Одрживом развоју данас припада централно мјесто у разматрању дугорочне перспективе опстанка и напретка човјечанства и представља основни предуслов и крајњи циљ ефикасне организације бројних људских активности на Земљи, а самим тим и туризма.
Право садашње генерације на кориштење и искориштавање ресурса и природне средине не смије угрозити исто то право наредним генерацијама. Исто тако природа представља вриједност саму по себи и било који вид економске активности, укључујући и туризам, не смије нарушавати богатство природних ресурса јер неодрживост води ка неефикасном привредном развоју. Из овог разлога управљање туризмом је дугорочан процес који треба обезбиједити конкурентност, али и заштићеност природних ресурса, очување културног идентитета и висок квалитет живота локалног станвоништва, у смислу економских и социо-културних аспеката.
Туризам се развија и функционише све док се поштују принципи одрживости. Један од видова принципа одрживости је сигурно кориштење обновљиве енергије која се добија из природних процеса који се константно обнављају: традиционалне обновљиве енергије, као што су биомасе и тзв. нових обновљивих извора енергије, као што су сунчева свјетлост, енергија вјетра или геотермалне енергије. Развој обновљивих извора енергије важан је прије свега због чињенице да обновљиви извори енергије доприносе смањењу емисије карбон диоксида (ЦО2) у атмосферу, повећавају енергетску одрживост система и смањују овисност о увозу енергетских сировина с обзиром да ће обновљиви извори енергије веома брзо постати конкурентни.
У складу с горе наведеним, Свјетска туристичка организација (УНWТО) у сарадњи са Програмом Уједињених нација за околиш (УНЕП), Француском агенцијом за околиш и управљање енергијом (АДЕМЕ), Међународном асоцијацијом хотелијера и ресторатера и Европским вијећем за одрживу енергију (ЕРЕЦ), је покренула пројект „Хотел Енергy Солутионс”, како би повећала енергетску ефикасност за 20% и кориштење обновљивих извора енергије за 10% у малим и средњим предузећима у Европи.
Смањење емисије карбон диоксида (ЦО2) је и политика Европске уније. Европска унија има дугорочну стратегију удвостручавања употребе обновљивих извора енергије. Тај план садржи низ мјера којима би се потакле приватне инвестиције у објекте за претварање обновљивих извора енергије у искористиву енергију од чега највећим дјелом у електричну енергију. Државе Еуропске уније задале су себи циљ да повећају удио обновљивих извора енергије са садашњих 12% на 20% цјелокупне потрошње енергије у Европској унији до 2020. године.
Босна и Херцеговина упркос потенцијалу обновљивих извора енергије у доброј мјери заостаје за Европом. Према истраживањима домаћих и страних стручњака Босна и Херцеговина, посебно њен јужни дио, има за трећину већи потенцијал искористивих обновљивих извора енергије од просјека Европске уније и највећи потенцијал на Балкану. Упркос томе у Босни и Херцеговини нема значајније производње енергије из обновљивих извора. Фосилна горива у нашој земљи и даље су извор за више од 60% произведене енергије, од чега огромна већина отпада на угаљ чије кориштење јако утиче на глобално загађење. Међутим, кориштење обновљиве енргије кроз градњу хидроелектрана исто тако значајно утиче на фрагментацију ријечних екосистема, промјену хидролошког режима и тока, губитак слатководних врста, промјене и деградацију природних процеса, као и посљедице на локалне заједнице попут отежаног развоја и погоршања животних услова.
Из овога разлога је потребно да Босна и Херцеговина уложи даље напоре на унапређењу удјела обновљиве енергије у потрошњи енергије у земљи, али и да подстиче одрживи развој туризма путем кориштења биогорива у транспорту и кориштења соларне енергије у хотелима. Оба ентитета, Федерација БиХ и Република Српска, су увели подстицаје, односно гарантоване тарифе, за произвођаче енергије који користе обновљиве изворе. Међутим, наведени подстицаји нису усклађени и не постоји стратешки приступ за промоцију кориштења обновљиве енергије.
Евидентно је да је потребно више напора да се створи регулаторно окружење које ће подстицати већу употребу извора обновљиве енергије у свим секторима, а посебно у туризму. Само провођење и увођење обновљивих извора енергије је врло скупо, те је потребно развити оквир за привлачење инвестиција у овај сектор.
