ЗИРОЈЕВИЋ: РЕГИОНАЛНА САРАДЊА КЉУЧ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић изјавио је синоћ у Београду да Република Србија има капацитет да буде генератор развоја привреде у региону, а да БиХ и њени ентитети треба да се потруде да заједничком сарадњом, како на политичком, тако и на привредном плану, буду укључени у привредне токове Србије.

Учествујући на ''Економском самиту Републике Србије – 10 година'', чији су организатори Привредна комора и Савјет страних инвеститора Србије, министар Зиројевић се осврнуо на стање у реалном сектору привреде, подсјећајући да је у протеклом периоду евидентиран пад страних директних инвестиција и уплата из иностранства, мањи прилив кредитних средстава из иностранства, опадање производње у сектору привреде, пад извоза, као и већи ниво гашења у односу на отварање нових предузећа, ликвидацију и стечај предузећа, губитак радних мјеста у сектору привреде итд.

Он је потврдио да су механизми борбе против кризе различито кориштени у ентитетима БиХ.

''У Републици Српској, захваљујући продаји Телекома и успјешној приватизацији нафтне индустрије, формирана је Инвестиционо-развојна банка, која је помоћу расположивог капитала од око милијарду и по конвертибилних марака, успјела да исфинансира реализацију значајних инфраструктурних пројеката, који су помогли сектору грађевинарства и предузећима у њему да остану ликвидни, а са друге стране, захваљујући повољним кредитним средствима ове банке, значајан број предузећа је задржао ликвидност и солвентност, те наставио постојеће и покренуо нове послове, што је такође утицало на побољшање привредне ситуације у РС'' - прецизирао је Зиројевић.

Он је констатовао да је ситуација у  Федерацији БиХ, због компликованије организационе структуре и веће јавне потрошње, била тежа, али да су и у овом ентитету настављени радови на значајним инфраструктурним пројектима, као и финансирање привреде кроз комерцијалне банке, али и Инвестициону банку Федерације.

''С обзиром да су директне мјере и инструменти за могуће утицаје у привреди суштински у рукама ентитета и њихових влада, Савјет министара БиХ трудио се да путем предлагања законских и подзаконских аката са нивоа БиХ и наравно мјерама штедње, утиче да се утицај кризе ублажи'' – рекао је министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Он је истакао да је управо у том дијелу била најзначајнија улога и Министарства спољне трговине и економских односа /МСТЕО/ БиХ, које за области спољнотрговинске политике, страних директних инвестиција, међународних трговинских односа и царинску политику, има директну надлежност.

''Управо на овом пољу, у настојању да постанемо дио регионалних, европских и свјетских интеграција, МСТЕО БиХ највише и функционише у трговинском аспекту'' – навео је Зиројевић.

Он је подсјетио да је БиХ, као и Србија чланица ЦЕФТЕ, и нагласио да тим БиХ води интензивне преговоре у вези са пријемом у чланство у Свјетску трговинску организацију, који би требало да буду финализовани наредне године. Додао је да БиХ, поред ових трговинских односа, има и Уговор о слободној трговини са Турском и Уговор о преференцијалној трговини са Ираном.

Министар Зиројевић потврдио је да је званична политика Савјета министара БиХ, као и МСТЕО БиХ да воде либералну трговинску политику земље, с циљем укључивања БиХ у трговинске интеграције.

''Као надлежни министар, увјерен сам да се правила трговинских интеграција морају поштовати, и да су она дугорочни инструмент за јачање привреде земље. Заговорник сам тезе, да Србија и БиХ као земље првенствено ЦЕФТА региона, своју трговинску политику и сарадњу, треба да граде на овим правилима, али без кориштења нецаринских и техничких препрека трговини, на шта често имам примједбе од босанскохерцеговачких привредника'' - поручио је Зиројевић.

Он је прецизирао да се обим спољнотрговинске размјене БиХ од 2007.године до 2009. године кретао од 19,8 милијарди КМ у 2007. години, 22,99 милијарде КМ у 2008. години и 17,8 милијарди КМ у 2009. години. Увоз је био 13,8 милијарди КМ у 2007. години, 16,28 милијарди КМ у 2008. години и 12,34 милијарде КМ у 2009. години. У 2007. години извоз БиХ је био 5,93 милијарде КМ, у 2008. години 6,7 милијарди КМ и у 2009. години 5,53 милијарде КМ. У истом овом периоду, покривеност увоза извозом у БиХ се кретала у распону од 42 до 45 %.

''И као финално образложење мојој тврдњи за либералан спољнотрговински режим БиХ, даћу вам податке да је БиХ за првих 10 мјесеци ове године остварила увоз у вриједности од 8,63 милијарде КМ, извоз у вриједности 4,6 милијарди КМ, и према томе, забиљежила рекордну покривеност увоза извозом од 53,28 одсто. Кажем рекордну, зато што је БиХ нажалост увозно зависна земља, а ово је највећа покривеност увоза извозом, од њеног постојања'' – навео је Зиројевић у свом обраћању на ''Економском самиту Републике Србије – 10 година'', који се одржава 1. и 2. новембра ове године у Београду.

                                                                                                           

Он је апострофирао да је БиХ земља са свега 40 одсто искориштених хидропотенцијала, али да су у овој области већ потписани одређени уговори о заједничкој сарадњи и изградњи хидроенергетских објеката између електропривреда Србије и Републике Српске, као и за изградњу малих хидроцентрала, које су јако профитабилне и у чију изградњу могу ући и мањи инвеститори.

Према његовим ријечима, снага Републике Србије лежи у пољопривредној и прехрамбеној индустрији, тако да постоје значајни потенцијали и ресурси и за инвестициона улагања у прехрамбеној индустрији у БиХ, што је свакако обострани интерес двију држава.

Министар Зиројевић упутио је позив свим пословним људима у Србији, као и Привредној комори и Савјету страних инвеститора Србије да иницирају и развијају ефикаснију сарадњу између привредника и институција на ентитетском и локалном нивоу власти у БиХ, при чему увијек могу рачунати на подршку институција БиХ.