Свјетски дан заштите животне средине

Први Свјетски дан заштите животне средине(WЕD) забиљежен је 05. јуна 1974. године. Од тада, UNEP је помогао у подизању свијести о растућим еколошким питањима као што су исцрпљивање озонског омотача, загађење и глобално загријавање. Циљ WED-а је да се суочи са проблемима животне средине и да људе учине активним факторима поштеног и одрживог развоја. Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се сваке године 05. јуна.

Овогодишње обиљежавање Свјетског дана животне средине (WЕD) је на тему „обнављање екосистема“ и фокусираће се на ресетовање нашег односа са природом. Овогодишњи слоган WED је „Дај свој максимум за живот на земљи“ - нултом толеранцијом према незаконитој трговини дивљим врстама.(„Go Wild for Life“ – Zero tolerance for the llegal wildlife trade.) Екосистем у којем живимо нужан је за здравље иопстанак нaскао и свих других врста.Због тога је одговорност сваке особе да се брине о животној средини, сада и убудуће.Година 1972. сматра се прекретницом у расту међународне политике заштите животне средине. WED није државни празник, него дан који је намијењен за фокусирање на животну средину. Основала га је Општа скупштина UN-а 1972. године на отварању Штокхолмске конференције о људском окружењу, а након тога је усвојен Програма заштите животне средине Уједињених нација. Манифестације за свјетски дан животне средине одржавајусе сваке године у различитим градовима. Влада и организације које раде сa UN-ом подстакнуте су на организацију активности које потврђују своју преданост очувању и унапређењу животне средине. Главне боје на Свјетском дану заштите животне средине су природне боје које приказују природу и Земљу. WED је током година израстао у највећу глобалну платформу за јавно информисање о заштити животне средине и славе га милиони људи широм свијета.Овогодишњи домаћин Свјетског дана заштите животне средине је Пакистан, док је БиХ била земља домаћин 2013. године, под слоганом „Мисли, једи штеди“. Година у којој смо се суочили са више криза, укључујући глобалну пандемију и континуиране кризе климе, природе и загађења је 2020. Због тога, у 2021. години морамо предузети важне кораке да пређемо из кризе у зацјељење и морамо препознати да је обнова природе императив за опстанак наше планете и људске расе. Пандемија COVID-19 показала је колико катастрофалне могу бити посљедице губитка екосистема. Наредни десетогодишњи циљ УН-а јесте масовно повећање и обнова деградираних и уништених екосистема у сврху борбе против климатске кризе, спречавање губитка милиона врста и побољшањеснабдјевеношћу водом и другим животним средствима.Деценија УН траје од 2021-2030. године, што је уједно и крајњи рок за циљеве одрживог развоја, а временски распоред кључан за избјегавање најгорих утицаја климатских промјена према мишљењу водећих стручњака из ове области. Оживљавање природних понора са угљеником – као што су шуме и тресетишта, могло би помоћи у смањењу јаза у климатским емисијама за 25% до 2030. Тренутно 3,2 милијарде људи (40%) свјетске популације пати од континуиране деградације екосистема (нпр. губитком приступа плодном тлу или сигурној води за пиће).Да би се постигла обнова у потребном обиму, морају се уложити подстицаји и финансијска улагања у истраживање и образовање у предузећа,као и промјенаначина експлоатације копна и океана. Под вођством програма UN за животну средину (UNEP) и Организација за храну и пољопривреду (FAO) UN-а, заједно са подршком партнера, осмишљен је план да се спријечи и заустави губитак и деградација екосистема широм свијета. Циљ му је да оживи стотине милиона хектара, покривајући како копнене тако и водене екосистеме. Наука је јасна: сљедећих десет година најважније су у борби за спречавање климатских промјена и губитка природе и биолошке разноликости. Започињањем деценије екосистема од виталне је важности да сви схватимо и признамо да је обнова глобална мисија, огроман задатак који је превелик да би га могла преузети било која организација или држава. Такве иницијативе подржавају амбицију и активности потребне нацијама, предузећима, међународним организацијама и појединцима како би побољшали егзистенцију људи, супротставили се климатским промјенама и започели обнову наших екосистема који се урушавају. У Босни и Херцеговини се Свјетски дан заштите животне средине обиљежава сваке године, уз значајан ангажман удружења за заштиту животне средине. Међутим, због поштивањапрописаних мјера за спречавање ширења вируса COVID 19, неће бити јавних окупљања, групних обиљежавања, промоција и прослава.Упркос изазовима са којима смо сви били суочени као посљедицом глобалне пандемије, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ је у претходном периоду имало различите и значајне активности и иницијативе које ће допринијети бољој и здравијој животној средини, те самим тим и свима нама. У испуњењу међународних обавеза а везано за животну средину настоји се ојачати сарадња са цивилним сектором, невладиним организацијама, као и сa академском заједницом у Босни и Херцеговини.

Овом приликом истичемо да је Босна и Херцеговина започела активности на припреми цјелодржавне Стратегије заштите животне средине и Акционог плана (БиХ ESAP 2030+). Стратегија заштите животне средине и Акциони план ће помоћи БиХ у испуњавању обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању из 2008. године који је БиХ потписала са ЕУ. Један од циљева Стратегије је и допринос бољем испуњавању међународних обавеза БиХ у области животне средине, укључујући Агенду 2030. и 17 циљева одрживог развоја. Овај документ ће, за релевантне органе, представљати кључни инструмент за унапређење стања животне средине у БиХ и побољшање општег здравља и добробити садашњих и будућих генерација.

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ жели вам срећан Свјетски дан заштите животне средине!!!